Najveći neprijatelj u pogledu toga da oslobodite svoje potencijale za postizanje većeg uspeha i dostignuća jeste vaša utešna zona, odnosno vaša sklonost da se zaglavite, neprestano se vrteći u krugu rutinskih aktivnosti, da biste se potom opirali svakoj promeni, pa čak i onoj pozitivnoj, koja bi vas izbacila iz te kolotečine.
U prirodi svih ljudi je da se plaše i izbegavaju promene. Želimo da stvari ostanu iste, a u isti mah i bolje. Međutim, svaki razvitak, svaki progres, svako unapređenje zahteva promenu. I promena je neizbežna. Uprkos svim nastojanjima, život nikada ne ide dugo u istom pravcu. Uvek se menja, razvijajući se u ovom ili onom pravcu. Stvari ili idu nabolje za vas ili se pogoršavaju, ali nikada ne ostaju iste.
Zakon kontrole glasi da ste sobom zadovoljni u onoj meri u kojoj osećate da kontrolišete svoj život. Prva dobrobit postavljanja ciljeva je u tome što vam cilj omogućava da kontrolišete pravac u kome se promena odvija u vašem životu, uz sigurnost da je promena uglavnom pozitivna i sprovedena vašom voljom. Niko se ne boji promene koja predstavlja unapređenje. Sa jasnim ciljevima, potpomognutim detaljnim planom akcije, vi ste sigurni u to da promene, koje se odigravaju, predstavljaju unapređenje u vašem životu, tako da eliminišete glavni uzrok straha i osećaja nesigurnosti.
Ljudi koji nemaju ciljeve osuđeni su da zauvek rade za one koji ih imaju. Vi ili radite da ostvarite sopstvene ciljeve ili radite da ostvarite ciljeve nekog drugog. A najbojle od svega je kada svoje ciljeve postižete pomažući drugima da ostvare svoje.
Tužna je činjenica to što veoma mali broj ljudi uopšte ima prave ciljeve. Manje od tri procenta ljudi imaju svoje ciljeve zapisane. Manje od jednog procenta njih redovno čitaju i pregledaaju spisak svojih ciljeva. A većina ljudi izgleda da uopšte čak nemaju ni predstavu o tome koliko su ciljevi važni.
| < Prethodna | Sledeća > |
|---|
