Dodatni Posao

Prvi razlog zbog kojeg ljudi sebi ne postavljaju ciljeve je što su jednostavno neozbiljni. Oni su ljudi od reči a ne od akcije. Oni žele da budu uspešniji, da unaprede kvalitet svog života, ali nisu spremni da načine neophodan napor. Oni nemaju ’’žara u stomaku’’ koji bi se rasplamsao u žarku želju da od sebe naprave nešto, da svoj život učine značajnijim, boljim i uzbudljivijim.

Jedini način na koji možete da ustanoviter u šta neka osoba stvarno veruje jeste da obratite pažnju na njena dela, a ne na reči. Tu se ne računa ni ono što kažete, ni ono što nameravate, želite, čemu se nadate ili za šta se molite, već samo ono što uradite. Vaš pravi sistem vrednosti i uverenja se se ogledaju i izražavaju samo i uvek u vašem ponašanju. Jedna osoba koja će da preduzme neku akciju vrednija je od deset briljantnih govornika koji ne rade ništa.

Drugi razlog zbog kojeg ljudi sebi ne postavljaju ciljeve se sastoji u tome što još uvek nisu prihvatili odgovornost za svoj život. Imao sam običaj da ciljeve smatram polaznom tačkom uspeha sve dok nisam uvideo da ljudi čak neće napraviti ni onaj prvi korak ka tome da ih postave, ukoliko prethodno u potpunosti ne preuzmu odgovornost za svoj život i sve ono što im se dešava.

Neodgovorna osoba je ona osoba koja i dalje čeka na to da njen pravi život počne. Takva ličnost iscrpljuje svu svoju stvaralačku energiju na pronalaženje izvinjenja u pogledu toga što nije uspela da napreduje, da bi potom kupovala tikete lotoa i otišla kući da gleda televiziju.

Treći razlog zbog kojeg ljudi ne zacrtavaju svoje ciljeve jesu njihova duboko ukorenjena osećanja krivice i niže vrednosti. Osoba koja je toliko klonula duhom i dušom da mora da ’’pogleda nagore da bi videla dno’’, ne pripada tipu ličnosti koja sa pouzdanjem i optimizmom postavlja ciljeve mesec ili godinu dana unapred. Osoba koja je odgajana u negativnom okruženju, nosi žig na duši u tom smislu što ima osećaj da ne zaslužuje ništa u životu, a njeni stavovi ’’čemu bilo kakav napor’’ i ’’Ja nisam dovoljno dobar za to’’ teško mogu da posluže kao polazna tačka za postavljanje ciljeva.

Četvrti razlog zbog kojih ljudi sebi ne postavljaju ciljeve je što ne vide njihov značaj. Ukoliko ste odrasli u takvoj kući u kojoj roditelji nisu imali nikakve ciljeve, niti su ikada pričali na temu postavljanja i ostvarenja ciljeva, onda kao zrela ličnost možete biti čak i nesvesni u pogledu toga da i izvan sporta postoje takve stvari kao što su ciljevi.

Ukoliko se krećete u društvenom krugu u okviru kojeg ljudi nemaju jasno definisane ciljeve kojima teže, onda će biti sasvim prirodno za vas da pretpostavite kako ciljevi i nisu naročito važan deo života. Budući da 80 procenata ljudi oko vas ide kroz život bez cilja, ako ne budete pažljivi i vi ćete završiti tumarajući u gomili, koračajući za sledbenicima, ne stigavši nikuda poput svih njih.

Kada bi ljudi znali da sve njihove nade, snovi i planovi, sve aspiracije i ambicije, zavise od njihove sposobnosti i spremnosti da postave ciljeve – kada bi ljudi shvatili koliko su ciljevi značajni za srećan život ispunjen uspesima – mislim da bi onda daleko više ljudi imalo ciljeve nego što je to danas slučaj-

Peti razlog zbog kojeg ljudi ne postavljaju ciljeve je taj što ne znaju kako. Možete steći univerzitetsku diplomu u našem društvu, a da za sve vreme školovanja ne dobijete ni jednočasovnu instrukciju o postavljanju ciljeva, uprkos tome što je to važnije za vašu doživotnu sreću nego bilo koji drugi predmet koji ste ikada učili. A još goru grešku ljudi prave onda kada već znaju kako da postave ciljeve. Osoba koja pretpostavlja da je ovladala ovom presudnom veštinom dok je u stvarnosti, u najboljem slučaju, njeno poznavanje krajnje površno, nalazi se u velikoj opasnosti da ne uspe u životu.

Šesti razlog zbog kojeg ljudi ne postavljaju ciljeve je sasvim jednostavno strah od odbijanja, ili strah od kritike. Još kao deca, mi smo imali priliku da iskusimo kako se naše nade i snovi ruše pred kritikom i podsmehom drugih. Možda naši roditelji nisu želeli da nam ulivaju nade, ili su pokušali da spreče da se danas – sutra ne razočaramo, pa su zato brzo ukazivali na sve one razloge zbog kojih ne bismo bili u stanju da ostvarimo svoje ciljeve.

Rešenje za ovaj strah od kritike ili bojazni da ćete ispasti smešni je jednostavno: Svoje ciljeve držite u tajnosti. Nikome nemojte pričati o njima. Samo oni koji efikasno postavljaju svoje ciljeve na kraju nauče da ih zadržavaju samo za sebe. U tom slučaju, ako niko ne zna vaše ciljeve, ne može vas ni ismejati niti vas kritikovati.

Postoje dva izuzetka od pravila koja se tiču toga da držite svoje ciljeve u tajnosti. Prvi se tiče ljudi, kao što su vaš šef ili bračni partner, čija će vam pomoć biti potrebna da biste ostvarili svoje ciljeve.

I drugi, svoje ciljeve možete podeliti sa drugim ljudima koji su usredsređni na svoje ciljeve, ljudima koji će vas ohrabriti u tome da idete u pravcu kojim želite da idete. Trebalo bi takođe da stvorite jednu svoju devizu da pomažete i ohrabrujete sve one ljude koji vam pričaju o ciljevima koje su sebi zacrtali. Ohrabrivanje drugih motiviše i vas same. To je jedna od najboljih primena zakona setve i žetve. Ako biste želeli da drugi ohrabruju vas, iskoristite svaku priliku da i vi ohrabrite njih.

Sedmi i najrasprostranjeniji razlog zbog kojeg ljudi ne postavljaju ciljeve jeste strah od neuspeha. Strah od neuspeha je jedna od najvećih prepreka na putu do uspeha u životu odtaslih. To je ono što ljude zadržava u njihovim utešnim zonama. I to je ono što ih tera na to da obore glavu i igraju na sigurno dok godine prolaze.

Strah od neuspeha se izražava stavom ’’Ja to ne mogu, ja to ne mogu, ja to ne mogu’’. Taj strah je u stvari naučen još u ranom detinjstvu kao posledica destruktivne kritike i kazne za sve one stvari koje se urade bez odobravanja roditelja. I kada jedan takav strah pusti korene u podsvesnom umu, on efikasnije ruši nadu i ubija ambiciju nego bilo koja druga negativna emocija iz celokupne palete ljudskog iskustva.

Glavni razlog straha od neuspeha je to što većina ljudi ne razumeju ulogu neuspeha u procesu ostvarenja uspeha. Pravilo se jednostavno sastoji u sledećem: Nemoguće je uspeti bez prethodno pretrpljenog neuspeha. Neuspeh je preduslov za uspeh. Najveći uspesi u ljudskoj istoriji su takođe u isti mah bili najveći neuspesi.

Možete da naučite kako da prevladate svoj strah od neuspeha jasnim zacrtavanjem ciljeva, i prihvatanjem činjenice da su privremeni zastoji i prepreke neizbežna cena koju plaćate kako biste postigli bilo koji značajniji životni uspeh.